Beograd, 22.07.2015. godine..., vreme oko 14.50 časova, železnička stanica...čekam voz koji treba da krene u 15.25 časova za Novi Sad, vrata zatvorena na vozu, a voz postavljen na peronu broj 4. Temperatura ko zna kolika, da padnes u nesvest. Na železničkoj stanici mnogo azilanata ko zna sve odakle su dosli, belih, crnih, tamnoputih....od muskaraca, žena i dece male. U prvi mah se pitam zašto su vrata zatvorena na vozu, jer voz klimu nema pošto nije ovaj novi tramvaj koji sada saobraća Železnicama Srbije...Al nema veze, stojiš i čekaš... Stojim i posmatram ljude oko sebe, te azilante koji beže u neku bolju budućnost. Neki sede na betonu, neki na klupama, neki leže...primećujem da slabo pričaju međusobno, svi deluju zamišljeno, gledaju u svetlije sutra. Čekaju nešto, čekaju nekoga...Sigurno im je svaki sekund dug kao sat, svaki sat dug kao dan, svaki dan kao mesec, a svaki mesec kao godina. Za oko mi zapada jedna devojčica koja sedi na klupi, ćuti i gleda u daljinu...Pogledam u nju, ona pogleda u mene...meni neprijatno da stalno gledam ka njoj jer može ko zna šta da pomisli. Sedi tako, izula cipele...u ruci drži okrajak fišeka od sladoleda. Ja stojim i razmišljam, u kom svetu ja ovo živim... Čujem svakave komentare na račun njih, ali više ne obraćam pažnju jer imam svoj stav o njima, imam svoje mišljenje koje ne dam da mi niko ukrade. Da li su gladni. žedni? Pita li se neko? POmaže li im neko, ili su prepušteni sami sebi? Ma hiljadu pitanja mi prolazi kroz glavu, odgovora nema. Gledajući u tu devojčicu i razmišljajući o njenoj sudbini a ko zna kakva je, imam osećaj da mi suze nadiru na oči...Žao mi je svakog čoveka koji je morao da napusti svoj dom, nekog najmilijeg da ostavi i da krene u bolju budućnost. Sirotinjo i Bogu si teška.... Ona bez igde ičega, a ja u ruci držim kesu a u njoj trenerka i patike koje sam danas kupio. Mislim se u tom očaju, bolje da sam te pare npr. njoj dao i na neki način pomogao, učinio neko dobro delo nego što sam to sebi kupio. Celo vreme me prati ta slika, i te misli... Voz je krenuo i ja sa njim, jer znam gde idem...Ona je ostala kao i mnogi drugi čekajući nekoga, nešto, čekajući bolje sutra, bolju budućnost...
[ Generalna
]
22 Jul, 2015 21:41
[ Generalna
]
22 Jul, 2015 21:35
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
